Help School

De skeniraj, ja mislim da sam imala tu knjigu, a imala sam pet iz biologije ;)

Ok, molim te ako imaš bio bi sv zahvalan !

Ma negdje je na tavanu i neda mi se tražit, ali vjerojatno bi ti mogla riješit, stavi u ovu temu kad skeniraš.

A ok !
Budem kasnije nisam sad doma. Čim dođem, odma skeniram.


p.s. kako da uspavam djecu ?

Jel to od izdavača Profil?

EDIT: Evo ako još nekome zatreba... Ostavila sam originalnu veličinu da možete zumirat jer znam da su mi neka slova (kao npr. N i R) jednaka dok pišem, pa ono...

Spoiler:

Ponavljam ko je moja duša ????


Haha poklon paket šaljem putem inboxa- Hehe

Um.. ima neko iz 6. razreda (ko je iz HR) o Hrvatskim kraljevima, kneževima i tome? Ja imam natuknice ali majko sveta pročitam u udžbeniku i ponovim iz bilježnice ko da ništa nisam napravila. -.-

Jel' netko raspoložen za napisat sastavak? :D Znači, pišem u petak zadaćnicu iz hrv, a obično budem bez inspiracije na satu, a budimo realni, niti ne pišem najbolje. Xd Uglavnom, ako netko ima želju, nek mi napiše nešto na temu ''Budi svoj''.

Mogu ja pokusati veceras :) ali nista ne obecavam da ce biti dobar

Ma ne treba biti nešto specijalno. Tek toliko da dobijem neku ideju.

Evo ti za inpiraciju, men' se nešto neda sastavljat. (a iovako ionako ne bi zvučalo zagrebački.)

Budi dan, djevojčice.
Saberi se.
Na raskrsnicama postoje pristojni pravci.
Važno je ne krenuti pogrešnim.
Skitnice su na pravom putu samo kad ne znaju kuda.
Uličari svoju sreću ne vozaju u automobilima.
Pješači curice, ako želiš vidjeti zvijezde.
Na svakoj strani svijeta niklo je nešto što vrijedi ubrati.

“Rođena je bila za najlepše sitnice ovog sveta. Večito je imala običaj da promatra zalaske sunca, raduje se kiši i neumorno broji pahuljice upletene u njenu kosu. Znala je da se smeje od srca, i kako da ugreje moje. Bila je moja inspiracija i tračak nade da sreća još postoji.”

’ Tvrdoglava sam, priznajem. Dosadna. Naporno uporna. Plačljiva, kada me neko zapljusne prošlošću koja ima sve za šta je sadašnjost uskraćena i neumoljiva kada mi neko dira budućnost. Detinjasta, kad hoću da zagrlim bića koja volim, kao plišane igračkice, ne dam ih, moje su. Imam u očima dovoljno suza, i u srcu dovoljno osmeha da težim beskraju.’

‘Ne znam tačno kada, ali prošlo me je puno toga… To se valjda zove odrastanje, lagano shvatanje prirode i društva, zakona gravitacije i ostalih pizdarija. Životnih.
Daleko sam od povlačenja crte, ali jedne večeri sam odlučila da napišem šta me sve raduje. To su ona uživanja u sitnim zadovoljstvima. Putovanja. Mamina i bakina kuhinja. Smejanje sa drugim ljudima. More. Palačinke. Radost stvaranja, vedrina uma, razumevanje bez mnogo reči. Knjige sa poentom. Ljudi sa poentom. Kiša.
Mene raduje sve što je satkano od emocija….
I smatram da je sreća uvek tamo gde neko ume da voli. Ljude, životinje, cveće, život…’

Ponekad pomislim ‘Ako stvarno izgovoris glasno to sto mislis moraces da se preselis na drugu planetu.’
I onda kazem sve sto imam. Ko ga j**e… Valjda ima neka planeta i za mene.

Valjda će pomoći. :)